Археолошки локалитет ПЛОЧНИК, налази се на магистралном путу који повезује Куршумлију и Прокупље. Реч је о најстаријем металуршком месту на свету где су пронађене прве пећи за топљење и прераду метала а значајан је и по пронађеним остацима керамике, примерцима фигуралне пластике и предметима и оруђима израђених од камена и бакра. Локалитет је од светског значаја, стар преко 7.000 година, у чије истраживање су последњих сто година били укључени многи стручњаци из иностранства.
Откриће металуршких пећи у Плочнику, мења досадашња схватања о почетку људског рударства и металургије, који је око пола миленијума старији него што се то до сада мислило. Сам Плочник, као средиште 'јужновинчанске' (културе старих Срба), постао је најстарији металуршки, а самим тим и индустријски центар, пронађен на свету. На овом локалитету је августа 2013. пронађен прстен од бакра стар 7 хиљада година. Претходне 2012. године пронађена је минђуша и перле. Ово указује да је у Плочнику била прва јувелирница у Европи. |
|
Неолитско налазиште Плочник
Најзначајнији неолитски локалитет у Топлици, Плочник, случајно је откривен далеке 1927.г. приликом прокопавања усека за трасу железничке пруге. Пронађени предмети, а поготово остава бакарних алатки које је Управа железница уступила Музеју кнеза Павла, били су разлог да др Миодраг Грбић следеће године изврши прва заштитна ископавања овог налазишта. На простору од око 500м2 откривено је посуђе од печене земље, фигурине, алатке од камена и кости, и још једна остава бакарних алатки. Тај материјал био је основа за публикацију која је у издању београдског музеја објављена 1929.г. на немачком језику и која је Плочник сврстала у ред значајних европских налазишта енеолитског доба.
Истраживања у Плочнику обновљена су 1960.г. у организацији Народног музеја из Београда. Радове је водила др Блаженка Сталио, а систематска сондажна истраживања су, с прекидима трајала до 1978.г. У девет кампања је истражено 765,5 м2. Основна намера је била да се испитају и утврде границе насеља чија се стратиграфија прати у профилу леве обале Топлице где је културни слој дебљине 2-3,5 м. могуће пратити готово километар у дужину и где се у профилу јасно виде темељи кућа и профили јама испуњених различитим садржајима. Прва сонда била је у близини железничке станице, а затим су сонде пратиле речни профил, будући даје то најугроженији део насеља. Топлица у овом делу прави меандар, удара у високу обалу и подрива шљунковиту подлогу испод културног слоја. На тај начин је само у последњих 20 година река однела готово 30 хектара плодне земље а истовремено и локалитета.
Истраживања на Плочнику су дала обиље материјала који Плочник сврстава у насеља млађег каменог доба и раздобље винчанске културе, која на просторима централног Балкана траје 5500 – 4800 година пре наше ере. Поред објеката уобичајених за налазишта ове културе, основа кућа, пећи, огњишта, јама, откривено је обиље керамичког материјала. Мноштво разноврсних посуда, од великих и грубих до најфиније полираних, као и разноврсна и изузетно богата фигурална пластика са специфичним елементима, условили су да се млађа фаза винчанске културе назове по овом локалитету Винча-Плочник.
Последња кампања истраживања започета је 1996.г. у организацији Народног музеја Београд и Народног музеја Топлице из Прокупља, под руководством мр Душана Шљивара из Београда и Јулке Кузмановић-Цветковић из Прокупља. Истраживања дају изузетне резултате и све више доказа о почетку металургије бакра на овим просторима.
Налазиште у Плочнику простире се на 120 хектара. Омеђено је Паљевским потоком са запада, Бачком реком са истока, Топлицом са југа а на северу трагова насеља има до подножја брежуљака који затварају котлину. Најновија истраживања дала су изузетан материјал: бакарне артефакте који почетке металургије померају за 500 година раније, изузетне уметничке радове којима се свет диви и пробудила интересовање научног света за овај локалитет.
О Плочнику: http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2427845/solaris.html
Најзначајнији неолитски локалитет у Топлици, Плочник, случајно је откривен далеке 1927.г. приликом прокопавања усека за трасу железничке пруге. Пронађени предмети, а поготово остава бакарних алатки које је Управа железница уступила Музеју кнеза Павла, били су разлог да др Миодраг Грбић следеће године изврши прва заштитна ископавања овог налазишта. На простору од око 500м2 откривено је посуђе од печене земље, фигурине, алатке од камена и кости, и још једна остава бакарних алатки. Тај материјал био је основа за публикацију која је у издању београдског музеја објављена 1929.г. на немачком језику и која је Плочник сврстала у ред значајних европских налазишта енеолитског доба.
Истраживања у Плочнику обновљена су 1960.г. у организацији Народног музеја из Београда. Радове је водила др Блаженка Сталио, а систематска сондажна истраживања су, с прекидима трајала до 1978.г. У девет кампања је истражено 765,5 м2. Основна намера је била да се испитају и утврде границе насеља чија се стратиграфија прати у профилу леве обале Топлице где је културни слој дебљине 2-3,5 м. могуће пратити готово километар у дужину и где се у профилу јасно виде темељи кућа и профили јама испуњених различитим садржајима. Прва сонда била је у близини железничке станице, а затим су сонде пратиле речни профил, будући даје то најугроженији део насеља. Топлица у овом делу прави меандар, удара у високу обалу и подрива шљунковиту подлогу испод културног слоја. На тај начин је само у последњих 20 година река однела готово 30 хектара плодне земље а истовремено и локалитета.
Истраживања на Плочнику су дала обиље материјала који Плочник сврстава у насеља млађег каменог доба и раздобље винчанске културе, која на просторима централног Балкана траје 5500 – 4800 година пре наше ере. Поред објеката уобичајених за налазишта ове културе, основа кућа, пећи, огњишта, јама, откривено је обиље керамичког материјала. Мноштво разноврсних посуда, од великих и грубих до најфиније полираних, као и разноврсна и изузетно богата фигурална пластика са специфичним елементима, условили су да се млађа фаза винчанске културе назове по овом локалитету Винча-Плочник.
Последња кампања истраживања започета је 1996.г. у организацији Народног музеја Београд и Народног музеја Топлице из Прокупља, под руководством мр Душана Шљивара из Београда и Јулке Кузмановић-Цветковић из Прокупља. Истраживања дају изузетне резултате и све више доказа о почетку металургије бакра на овим просторима.
Налазиште у Плочнику простире се на 120 хектара. Омеђено је Паљевским потоком са запада, Бачком реком са истока, Топлицом са југа а на северу трагова насеља има до подножја брежуљака који затварају котлину. Најновија истраживања дала су изузетан материјал: бакарне артефакте који почетке металургије померају за 500 година раније, изузетне уметничке радове којима се свет диви и пробудила интересовање научног света за овај локалитет.
О Плочнику: http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2427845/solaris.html